Ishod predmeta Studenti stiču znanja o razlikovanju nauke od nenaučnih oblasti i pseudonauka i o granicama i prirodi naučnog znanja, o istoričnosti nauke i rastu naučnog znanja, o upotrebi neopažljivih entiteta u naučnim objašnjenjima i predviđanjima, o prirodi naučnog objašnjenja, o statusu hipoteza i logičkoj strukturi naučnih teorija, o problemu indukcije, o epistemologiji eksperimenta. |
Sadržaj predmeta
Teorijska nastava U vodna ili opšta razmatranja nauke i filosofije, zatim epistemološka, ontološka, metodološka i etička pitanja nauke, a obuhvata sledeće teme: Pojam filosofije. Pojam nauke. Metafizika i nauka. Filosofija nauke. Rast znanja i promene u nauci. Induktivizam. Naučni realizam i antirealizam. Teorijski termini. Naučno objašnjenje. Teleološko objašnjenje. Matematika i prirodne nauke. Uzročnost. Prirodni zakon. Konačno i beskonačno. Kontinualno i diskretno. Materija. Prostor. Vreme. Kretanje. Redukcionizam. Fizikalizam. Teorije. Ujedinjavanje teorija. Modeli i analogije. Idealizacija. Merenje. Hipoteze. Eksperiment. Misaoni eksperiment. Praktička filosofija nauke.
Praktična nastava Nema
|
Literatura Ilija Marić, Filosofija prirodnih nauka (skripta)
Karl Hempel, Filozofija prirodnih nauka, Plato, Beograd, 1997.
Samir Okaša, Filozofija nauke, TKD Šahinpašić, Sarajevo, 2004.
Neven Sesardić (prir.), Filozofija nauke, Nolit, Beograd, 1985.
Ernest Nejgel, Struktura nauke, Nolit, Beograd, 1974.
|
